О књизи: 2017 / Едита Пиекха се појавила на сцени 50-их година, као зора сунца, дајући нешто ново, досад невиђено. Под осетљивим руководством композитора Александра Броневицког, Пољакиња из француског залеђа, која је имала неоспоран таленат и жеђ за животом, израсла је у Уметнику - осећајну, искрену, која разуме основне законе музике и религиозно их поштује. Она је прва скинула микрофон са трибина, сишла са бине у салу и срдачно и искрено се обратила публици. Светлост унутрашње лепоте огледала се у спољашњем изгледу – ходу, гласу, племенитости држања, љубазном, разумевачком погледу за свакога Ова књига, коју је Уметник написао у првом лицу, није документарна студија, већ духовна ретроспектива суптилне личности, верника, који воли живот у свим његовим манифестацијама.